Feeder tehnika ribolova
Među ribolovnim tehnikama koje su se na tlu Evrope pojavile u poslednjih tridesetak godina, fider je jedna od najmasovnije prihvaćenih. S razlogom, jer je ta moderna i dinamična varijanta dubinskog ribolova veoma efikasna u lovu raznih vrsta (bodorke, babuške, krupatice, špicerke, deverike, klena, plotice, skobalja, šiljivara, mrene…), na rekama, kanalima, barama i jezerima.
Glavni deo fider sistema je iznad predveza s udicom postavljena hranilica, koju ribolovac najčešće puni brašnastom primamom (u koju se mogu dodavati i razno zrnevlje, živi i mrtvi mesni crvi, pinkiji, seckane gliste, sitni peleti za hranjenje itd.). Nju ribolovac tako zamesi i stegne da po padu sistema na dno prilično brzo ispadne iz hranilice, privlačeći ribu na hranilište koje se tako formira i podstičući je učestalim dodavanjem hrane da ostane na mestu i da intenzivno jede. Fider sistem se često (čak i na svakih minut-dva u nekim situacijama, a uglavnom ne s većim razmacima od 7-8 minuta) i precizno zabacuje, praktično u istu tačku, uglavnom tako što se po izboru daljine na kojoj ćemo pecati struna zakači za »lajn klip« (plastični ili metalni »zubić« na donjem obodu špulne), čime se postiže da odmotavanje prestane kada sistem u zabačaju stigne na »zaklipovanu« daljinu. Tada se preklopnik vođice strune na čekrku zatvori, a po padu hranilice na dno se okretanjem ručice mašinice struna zategne, kako bi se izuzetno osetljivi vrh fider štapa, napravljen od punog karbona ili fiberglasa blago savio i kada riba uzme mamac vidljivo „zaigrao“.
Štapovi za fider prave se u rasponu dužina od oko 3 do 4,5 m, a najčešće se na našim vodama koriste oni od 3,6 i 3,9 m. Isporučuju se najčešće s dva ili tri vrha različite snage, tako da ribolovac može da izabere onaj najprimereniji konkretnoj situaciji. Za manje vode, sitniju ribu i pecanje na kraćim distancama koriste se štapovi težine bacanja do oko 60 ili 80 g (pa i manje), dok se za lov krupnije ribe i pecanje težim hranilicama, na većim daljinama i dubinama, te u brzom toku, upotrebljavaju fideri čija je t.b. oko 150 pa čak i do 200 g.
Osnovna struna najčešće je najlon, okvirne debljine od 0,20 do 0,28 mm, obavezno tonući i poželjno male tegljivosti, a može se koristiti i upredena struna (orijentacionog prečnika obično između 0,10 i 0,15 mm).
Predvez je od najlona ili fluorokarbona, dužine primerene konkretnoj situaciji (najćešće između 40 i 70 cm ali nekada i ceo metar), dok se oblik i veličina udice biraju prema vrsti i veličini ribe koju očekujemo, kao i prema mamcu (a to mogu biti mesni crvi, pinkiji, tanka crvena glista, kukuruz šećerac, mali pop- apovi, vafteri, bojliji, meki peleti itd.).
