Kad grabljivica napada: vodič kroz muvanje u praksi
Lov grabljivica, pre svega smuđa, štuke i soma, povlačenjem živog ili mrtvog kedera, koji se u žargonu zove „muvanje“, veoma je efikasan način hvatanja predatora i na tekućicama i na stajaćicama. Na ovaj način se mnogo više peca iz čamca, ali je tehnika primenljiva i sa obale, gotovo s jednakim uspehom u svim delovima sezone, naročito kada je voda bistra, pa riba vizuelno uočava plen i slabije reaguje na vibraciju veštačkih mamaca.
Postoje dva osnovna načina prezentacije kedera u lovu „muvanjem“. Prvi je sistem sa olovom oblika puščanog taneta ili dvostruko konusnim, ispod kojeg je vrtilica, a donji kraj vrtilice povezan je predvezom s jednokrakom udicom dugog vrata. Keder se kači provlačenjem udice kroz usta pa ispod škržnog poklopca i zabadanjem tako da vrh dođe tik ispod kože, kako bi pri kontri lako izleteo i zabo se u pravo mesto. Ovaj sistem je posebno efikasan na terenima s potopljenim granjem i panjevima jer manje zapinje, a uz malo veštine i strpljenja moguće ga je često osloboditi bez kidanja.
Vremenom se pokazalo da na mestima s kamenitim dnom manje kidanja, uz istu efikasnost pecanja, ima kod jednostavnije montaže sa džig udicom sa nalivenim olovnim težanjem ili utegom čeburaška tipa i jednokrakom dugog vrata, koja je s olovom spojena labavom vezom, a na koju se kedera kači na isti način kao i ranije opisano.
Po zabacivanju zatvara se preklopnik vođice strune, i keder se polako privlači sporim okretanjem ručice čekrka ili naizmeničnim pokretima vrha štapa i skupljanjem viška strune na mašinici, uz povremene pauze dužine od jedne do nekoliko sekundi. Ako se na ruci kojom držimo štap dok keder stoji u mestu ili se lagano privlači oseti „čupkanje“, što ukazuje da riba ispituje mamac i sprema se da ga proguta, najčešće se isplati sačekati nekoliko sekundi i reagovati kontrom tek nakon jačeg povijanja vrha štapa, koje vrlo brzo usledi. Kada riba udari snažnije, momentalno se daje snažna kontra.
Za muvanje zabacivanjem koriste se dvodelni varaličarski štapovi, sa gornjom težinom bacanja od najmanje 40 g, pa čak do 100 g, zavisno od očekivane veličine ribe i težine sistema na krševitom terenu. Štapovi su najčešće dužine 2,4–2,7 m, a ređe nešto duži ili kraći (kraći dolaze u obzir za muvanje vertikalnim džigovanjem).
Osnovna struna je upredena, debljine od oko 0,13 mm (za lakši lov smuđa i štuke) do 0,35 mm kada se cilja soma. Predvez od fluorokarbona ili otpornog najlona, debljine 0,30–0,50 mm, je obavezan. Veličina udice bira se prema dimenzijama kedera i očekivanoj ribi, najčešće od 2/0 do 5/0.
