Kako uloviti kapitalca u slanoj vodi
Slana voda prekriva preko dve trećine površine naše planete i u njoj živi mnogo veći broj ribljih vrsta nego u slatkoj vodi, tako da ribolov na morima i okeanima nije samo znatno zahtevniji, već i raznovrsniji.
Naši pecaroši uglavnom morski ribolov upražnjavaju na Jadranskom, Jonskom i Egejskom moru, i to ne samo u sezoni godišnjih odmora, već poslednjih godina sve više tokom cele godine, kad god se ukaže prilika ili dobiju informaciju da neka od atraktivnijih vrsta bolje radi.
Na moru se peca gotovo svim tehnikama koje se koriste i u slatkovodnom ribolovu – dubinski, na plovak, trolingom i varaličarenjem, uz određene modifikacije.
Na plovak se uglavnom lovi sa obale, jačim bolonjezima dugim 5–6 m ili snažnim tele-meč štapovima. Pretežno se pecaju cipol i razni sparidi, koristeći hleb, hlebni valjak s dodatkom sira, usitnjene sardele, komadiće lignje, mušlju (dagnju) i slično.
Dubinski ribolov se praktikuje i iz čamaca i sa obale – zavisno od vrste ribe i konfiguracije terena koristi se ili sistem s olovom na kraju i dve ili tri udice na bolnim predvezima iznad njega, ili montaža sa klizećim olovom iznad podveza sa jednom udicom. Mamci uključuju većinu gore pomenutih, kao i razne morske crve, cele manje ribe ili komade većih (filet ili parče). Za grabljivice oštrih zuba koristi se predvez od čelične sajle, dok je u ostalim slučajevima preporučljiv fluorokarbon – otporan na krzanje i praktično nevidljiv za ribu, jer ima skoro isti indeks prelamanja svetlosti kao voda.
Za dubinski ribolov na moru koriste se razni štapovi – od klasičnih slatkovodnih dubinki do šaranskih parabolica, a odlično se pokazuju i nešto jači fideri.
Više morskih riba može se loviti i metodom „a volo“, tj. bez ikakvog otežanja, gde je na kraju osnovne strune samo udica s prirodnim mamcem, koji sporo tone i često biva napadnut na putu od površine ka dnu.
Varaličarenjem se može loviti trolingom (vuča varalica iz čamca pokretanog motorom) ili zabacivanjem, i sa obale i iz čamca. Na Jadranu i u Grčkoj, slatkovodni varaličari tom tehnikom najčešće jure brancina, zubaticu, licu, palamidu, luca (tunicu), barakudu, lampugu i šnjura. Sve je više ribolovaca koji ciljano love i tunu, bilo sa obale ili iz plovila.
Za sitnu ribu koristi se ultralajt varaličarenje, ali češće pribor sličan srednjem slatkovodnom blinkerisanju, sa gornjom težinom bacanja između 40 i 80 g i mašinicama veličine 4000–5000 po Shimanu. Za ciljani lov tune koristi se najjači pribor za zabacivanje ili troling. Najkorišćenije varalice su vobleri i silikonci izduženog oblika, razni metalni džigovi (pilkeri), a manji veštački mamci (strimeri, mali silikonski šedovi) se kombinuju sa zbirolinom (bombardom) – plivajućom ili tonućom vaser-kuglom izduženog jajastog oblika sa dugom cevčicom kroz telo, što omogućava daleko bacanje i veoma laganih mamaca. Za lov krupnije plemenite ribe na troling odlični su i živa lignja, živa iglica i razna druga sitna riba.
Veoma je popularan i lov lignji varaličarenjem, naročito u hladnijem delu godine, koristeći pušće – varalice sa „krunicom“ od žice na zadnjem kraju, dostupne u raznim dekorima, veličinama, težinama i brzinama tonjenja, koje se mogu koristiti iz plovila ili sa obale. Povremeno na njih udaraju i drugi glavonošci, pre svega sipa.
