Osnove ribolova tolstolobika
Otkako je iz Azije doneti tolstolobik počeo da se prirodno razmnožava u našim vodama i u njima postao izuzetno brojan, a mađarski ribolovci otkrili »tehnoplankton tablete«, tj. peletiranu primamu sitne granulacije, koja se sporo otapa u vodi, praveći »oblak«, koji ta riba usisava, misleći da se radi o njenoj prirodnoj hrani, pecanje »bika« postalo je izuzetno popularno. Taj ciprinid koji može da dostigne težinu i od preko 50 kilograma, veoma brzo raste jer lako dolazi do hrane, prosto filtrirajući vodu, iz koje se u njegovim ustima zadržava plankton.
Dugo se, zbog toga što gotovo uopšte ne uzima iole krupnije zalogaje, smatralo da ga nije moguće loviti na sportski način, ali je onda neko došao na ideju da proba da osmisli takvu primamu i sistem koji će učiniti da mu pri usisavanju hrane u usta uleti i udica i to se pokazalo kao pun pogodak. Postoje zapravo dve varijante ciljanog pecanja ove ribe – s hranilicama koje se pune primamom vrlo sitne granulacije, koja se polako otapa i »magli« vodu, te sa žičanim nosačem na koji se pelet oblika valjka navlači kroz rupu u sredini i u vodi se ponaša isto kao i netom pomenuta prihrana .
U oba slučaja jedna ili dve jake jednokrake udice (poput onih kakve se koriste za lov šarana) vise vrlo blizu hranilice, i to tako postavljene da riba pri usisavanju »magle« uvuče i njih. Neki ribolovci na udicu stave kuglicu stiropora, a drugi je ostavljaju potpuno »golu«. Oba pristupa primenljiva su i za dubinski metod i za plovkarenje (u kom se koriste plovci »balerina« tipa i velike nosivosti) – na dubinku se, dakako, pre svega peca na tekućim vodama (tj. na ravničarskim rekama), a na plovak na stajaćicama i kanalima čija se voda sporo kreće. Sistem za pecanje na plovak pravi se tako da klizeće olovo dovoljne težine da mirno leži na dnu (obično od 20 do 50 g) i sa širokim otvorom u sredini) bude najbliže štapu, a u nastavku montaže je klizeća »balerina«, čije je kretanje ograničeno stoperom, dok je ispod nje hranilica odnosno nosač »tablete« i udica (ili udice).
Prosečna lovna težina i količina ulova variraju od vode do vode, ali nisu retke one na kojima se kada »bik« radi za dan može uhvatiti i dvocifren broj riba teških 4-5 kg (budući da je ova vrsta alohtona, za nju nema minimalne mere, lovostaja niti količinskog ograničenja dnevnog ulova, već je dozvoljeno zadržati svaku ribu, uz jedini uslov da mora biti uhvaćena udicom za usta). Po pitanju pribora ovo nije naročito zahtevna disciplina – potrebna su nam dva ili tri štapa dužine između 2,7 i 3,6 m (zavisno od veličine vode na kojoj pecamo i eventualne obraslosti obale vegetacijom), i to gornje težine bacanja između 80 i 150 g (upotrebljivi su i šaranski parabolici snage 3 do 3,5 lb), njima odgovarajuće mašinice sa špulnom kapaciteta 100 m najlona prečnika 0,40 ili 0,50 mm i dovoljno preciznom i jakom kočnicom, najlon orijentacione debljine 0,30-0,40 mm ili upredena struna prečnika 0,17-0,25 mm, udice veličine od oko 4 do 1, plovci »balerina« tipa, nosivosti 509-80 g i (ili) hranilice, odnosno nosači »tableta«.
Tolstolobika u mnogim našim vodama ima i previše, pa od njega postaje sve teže loviti mnoge druge ribe, tako da je njegovo pecanje i način da napravimo prostor za autohtone vrste, a sezona lova ovog ciprinida koji je cenjen na trpezi, zbog zdravog, ukusnog i hranljivog mesa proteže se na topliji deo godine i traje otprilike od sredine kalendarskog proleća do sredine jeseni.
