Plovkarenje štapovima bez vođica – povratak čistoj tehnici
Od više varijanti plovkarenja najjednostavniji je lov teleskopskim štapovima bez vođica (petljašima, takmičarcima, pecaljkama…). Oni su najčešće dugi od 3 do 7 m, mada ima i kraćih i dužih – oni kvalitetniji, lakši i skuplji su od karbona, a jeftiniji i teži su od fiberglasa (stakloplastike) ili od kombinacije tih materijala. Uz pecaljku nam trebaju još samo najlon dug koliko i štap ili koju desetinu centimetara kraći, nekoliko plovaka različitih oblika i nosivosti, olovne sačmice kojima ćemo sistem otežati toliko da nam od plovka iz vode viri samo upadljivo obojena »antena« (čiju boju biramo zavisno od svetlosnih uslova, jer svaka od tih boja uvek jednako dobro vidljiva) i udice.
Plovci izrazito izduženog oblika se koriste se za pecanje na stajaćim i sporotekućim vodama – nekada su uglavnom bili od guščijeg odnosno paunovog pera ili od komada trske, a poslednjih decenija najčešće se izrađuju od lakog i mekog drveta balze ili od plastike. Plovci s telom oblika ragbi lopte, šargarepe, kruške ili fudbalske lopte koriste se za ribolov u brže tekućoj vodi. Kao i modeli izduženog oblika, imaju dve tačke kačenja – na kraju tzv. donje antene (»stabilizatora«, koji je najčešče načinjen od metala, tj. žice ili od karbona) i pri vrhu tela (gde se najlon provlači kroz okce od žice koje izviruje i tela ili kroz komadić silikonske cevčice navučen na gornju antenu).
Pravilno otežavanje sistema traži malo iskustva i prakse – najkraće i najprostije rečeno, što je dubina veća i voda brža trebaće nam plovak veće nosivosti, pa time i više olova. Uglavnom se u rekreativnom ribolovu za pecanje mirnih riba teleskopima bez vođica koriste plovci nosivosti od 0,5 do 4-5 g, a vrlo retko manji ili već. Raspored olova zavisi od više faktora, a osnovno pravilo je da težina sačmica treba da se smanjuje od plovka prema udici i da olova razređujemo, tj. razvlačimo duž strune ako želimo da mamac sporije tone, a grupišemo ih bliže udici ukoliko nam je cilj da on brzo stigne na maksimalnu dubinu. Na plovak možemo loviti u svim slojevima vode, od dna pa do nekoliko centimetara ispod površine, a pravilno prihranjivanje ribe važan je faktor uspeha.
Za plovkarenje se koriste udice raznih veličina – one za kauglere i drugu sasvim sitnu ribu su veličine 18 ili 20, a za krupnije ribe u obzir dolaze i »desetke« pa čak i modeli veličina 8, 6 ili 4; oblik udice i veličinu biramo prema vrsti i veličini mamca i ribe koju u konkretnoj situaciji
očekujemo. Ako koristimo pecaljku, tj. štap bez mašinice, zabačaj nam je ograničen na otprilike dve dužine štapa, a mogućnost amortizacije begova većih riba su nam krajnje ograničene. Za mnoge plovkaroše, međutim, baš je ovakvo pecanje najizazovnije i najprivlačnije. Oni drugi koriste štapove s vođicama i čekrkom, ali o tome možete čitati u zasebnom tekstu.
