Ribolovački alat za početnike i profesionalce: Šta stvarno vredi kupiti

Osim štapa, strune, udice i mamca, prirodnog ili veštačkog, ništa drugo nam u slatkovodnom ribolovu nije neophodno (a u morskom se može čak i bez štapa). Ali neki delovi prateće opreme i ribolovačkog alata su više nego korisni i valja ih imati pri ruci. Uz ogradu da unapred znamo da nećemo sve pobrojati, a i da nije sve od onoga što ćemo navesti svakome neophodno, evo kratkog pregleda.

Univerzalna ribolovačka klešta služe većini pecaroša pre svega za vađenje udica iz usta ribe, pa se pri njihovoj kupovini pre svega obraća pažnja na dužinu radnog (prednjeg) dela. Neki više vole da je on prav, a drugi da je blago povijen. Mnoga od ovih klešta imaju i sečivo, koje dobro seče strune (i monofilne i upredene), a neka imaju i stezač olovnih sačmi i klema koje se koriste za pravljenje sajli za štuku, te »zubić« na samom prednjem kraju, koji mnogo olakšava širenje alkica na koje se postavljaju udice na varalicama. Neke kolege umesto ovakvih klešta opredeljuju se za peane nalik onima koje koriste hirurzi, koji su mnogo lakši od klešta i odlični za vađenje udica iz usta ribe, ali se za druge prethodno pomenute operacije ne mogu koristiti, što ribolovcu nameće potrebu nošenja i drugih alatki.

Ribolovačke makazice ili grickalica za sečenje monofilnih i upredenih struna ne spadaju u neophodan alat, budući da u tu svrhu možemo koristiti i najjeftinije grickalice za nokte, najobičnije makaze ili skalpel koji možemo kupiti po kineskim radnjama za nekoliko desetina dinara. Ali je ipak zgodno, s obzirom na to da na pecanju često više puta sečemo strunu i prevezujemo sisteme, a pritom želimo da to uradimo što pre, savetujemo vam da u svakom slučaju vodite računa pri nabavci ovog sitnog ali vrlo bitnog dela prateće opreme i da ako je moguće unapred proverite njegovu oštrinu. Dobro je ako je ta spravica dovoljno mala da je možemo okačiti na neku gajku na prsluku ili staviti u džep (naravno pod pretpostavkom da nema rizika da se slučajno ubodemo). Iako su upredene strune mnogo manje otporne na krzanje od najlona i fluorokarbona, neke od njih je teško preseći i makazama i grickalicom – ta operacija biće mnogo lakša ako strunu pri sečenju držite zategnutom, a mesto na kom sečete pokvasite pljuvačkom ili vodom.

Sečice za metal mnogim ribolovcima ne zatrebaju nikad, ali ako se desi nezgoda, pa nam se udica zabije u prst, dlan ili neki drugi deo tela, mogu nam biti od neprocenjivo velike koristi, a dobro će doći i u nekim situacijama kada riba koju želimo da pustimo duboko proguta udicu, koja joj se zabije u škrge. Sečice možete kupiti i u bilo kojoj prodavnici kućnog alata, a samo vodite računa da ne uzmete one najmanje i najslabije, jer ćete njima moći da bez problema presečete samo najsitnije udice.

Multifunkcionalni perorez, koji osim sečiva ima makar još i mali šrafciger, otvarač za konzerve i flaše, mnogim ribolovcima je sasvim dovoljan da završe većinu stvari na pecanju. No ima i kolega koje vole da imaju pri ruci veći nož, koji može poslužiti za razne stvari, pa i za čišćenje ribe – takav treba da ima zašiljen vrh i ravno oštro sečivo sa donje strane, a nazubljeni deo (za lako skidanje krljušti) sa gornje strane. Nije onima koji vole da filetiraju ribu suvišan ni nož namenjen samo za tu svrhu – takvi imaju dugačko i tanko sečivo napravljeno od takvog čelika i tako konstruisano da vrlo lako prolazi kroz meso a da staje na kosti, kako ona ne bi slučajno završila u filetu i posle u nečijem grlu. Vrhunski noževi za filetiranje nisu jeftini, ali ima na tržištu i dosta vrlo upotrebljivih koji ne koštaju previše. Pri izboru noža mnogi ribolovci biraju modele s drečavo obojenom drškom i uz to plivajuće, kako ne bi ovu alatku zaboravili tamo gde je spuste, odnosno da bi mogli da je dohvate ako im slučajno ispadne u vodu.

Postoje klešta koja su namenjena samo za otvaranje alkica na koje se montiraju udice na varalicama i njih sve više ribolovaca kupuje, birajući ih prema veličini zubića i rukohvata, tj. tražeći model koji lako otvara alkice onih veličina kakve najčešće koriste i imaju dršku koja im lepo leži u ruci. Kao što smo gore pomenuli, »zubić« za otvaranje »split ringova« imaju i neka multifunkcionalna klešta, ali mnogi specijalisti kupuju alatke koje služe samo za ovu svrhu – ako se odlučite za ovu drugu soluciju, ponesite u radnju neke od varalica koje najčešće koristite i proverite da li njihove alkice možete lako otvoriti kleštima koja vam se čine odgovarajućim za vaše potrebe.

Mnoge moderne udice, koje su hemijski oštrene, kada se istupe nije lako ponovo naoštriti mehanički pomoću turpije ili finog brusnog kamena, a ako je to i moguće, »regenerisana« oštrina najčešće ne traje dugo, pa dosta ribolovaca istupljenu udicu ili onu čiji se vrh polomi odnosno iskrivi odmah baca. Međutim, varaličarske trokrake i džig udice se mogu dooštriti, pa nije zgoreg imati u priboru malu turpiju, koja može pomoći da s par pravilnih poteza omiljenu varalicu brzo ponovo učinimo maksimalno efikasnom, bar dok ne dođemo do kuće i mogućnosti i vremena da promenimo udicu. Za sitnije udice dobri su oštrači koji imaju mali uzdužni kanal u koji se vrh gurne pri oštrenju, a za one veće to nije neophodno. Najbolje su turpije presvučene dijamantskim prahom, ali i one klasične mogu poslužiti, ako poštujemo dva osnovna pravila – udica se oštri sa najmanje tri strane i uvek pokretima turpije u istom smeru, najbolje od luka ka vrhu.