Saveti za pravilan izbor odeće i obuće za ribolov

Jedna stara ribolovačka mudrost glasi: Nema lošeg vremena za ribolov, ima samo loše garderobe. I to je zaista tačno, jer u svim uslovima možemo naći neku ribu zainteresovanu za jelo, pa je pre svega važno da smo opremljeni tako da možemo ostati na vodi dovoljno dugo, a da nam pri tom ne bude vruće, hladno i da ne budemo mokri.

Što se tiče obuće, praktično svakom ribolovcu trebaju čizme – kolegama koje pecaju sa obale dovoljne su i obične gumene, do kolena, dok onima koji povremeno love stojeći u vodi treba model do kukova ili kombinezon koji doseže do grudi. I jedne i druge duboke čizme mogu na donjem kraju imati neoprenske čarape (u kom slučaju moramo uz njih kupiti i posebne cipele namenjene za kretanje kroz vodu) ili integrisanu gumenu čizmu. Materijal od kog je gornji deo tih čizama može biti PVC (tj. najlon) – koji je najjeftiniji, a prilično trajan (ali u kom će nam zimi biti hladno, a leti vruće), neopren (koji je zimi topao, ali leti pretopao, a uz to osetljiv na kontakte sa šibljem i trnjem, pa nije najbolji izbor za sve terene i celu sezonu) ili gorateks (tj. neki „dišući“ sintetički materijal – kroz koji voda spolja ne prodire, a vlaga koja nastaje od znojenja isparava, bar najvećim delom). Čizme od neoprena i gorateksa su znatno skuplje nego one od gume (i PVC-a), ali su prijatnije za nošenje i toplije.

Naravno, ako znamo da idemo na teren na kom nećemo morati da gazimo čak ni plitku vodu, možemo obuti neke terenske patike ili duboke cipele, od kojih su, opet, najudobnije i najbolje one s gornjim delom od dišućeg vodonepropusnog materijala, a za zimske uslove postoje razne postavljene ribolovačke »gojzerice« i poslednjih godina izuzetno popularne, neverovatno lake a tople (i pritom jeftine) čizme od »kroks« penaste gume, s termo uloškom koji se lako vadi (radi pranja) i vraća na mesto.

Jedan od modernih delova ribolovačke garderobe je tzv. aktivni veš – duge gaće i potkošulja dugih rukava, napravljeni od nekog sintetičkog materijala (poliestera), koji je izuzetno tanak i lagan, pa nam ne ograničava slobodu pokreta, a veoma je topao. Još bolja, ali znatno skuplja varijanta je donji veš od tanke prirodne vune, koji posebno mnogo koriste planinari.

Dvodelno kišno odelo, sastavljeno od vodonepropusne jakne s kapuljačom i dovoljno dubokih pantalona, takođe je jedan od obaveznih delova pecaroške garderobe. Bilo da se opredelimo za najjeftiniju varijantu (od najlona, tj. PVC-a) ili za neku skuplju, od dišućeg materijala, treba birati pre svega odelo koje ima šavove sa unutrašnje strane zaštićene specijalnom lepljivom trakom, što znatno povećava nivo vodonepropusnosti.

Ribolovačke termo jakne i pantalone (koje u većini slučajeva sežu do grudi) uglavnom su postavljene flisom ili nekim drugim materijalom »polartek« tipa i u nekoj meri vodootporne – i njih ima od raznih materijala, pa stoga i različitog kvaliteta i cene. Naš savet je da, ukoliko često pecate po zimi na ovom delu opreme ili ne štedite, kupite najkvalitetnije što možete da priuštite ili da se slojevito obučete, pri čemu je »aktivni veš« praktično obavezan, a preko svega navucite zaista vodootporno kišno odelo, jer ćete tako biti spremni za sve situacije, a to vas neće koštati previše.

Topla kapa se za zimu podrazumeva, a za leto kačket, kapa ili šešir (platneni ili slamnati), preko kog možemo navući mrežicu za zaštitu od komaraca.

Uz sve to, kolege koje često pecaju zimi svakako treba da imaju i dobre rukavice od neoprena ili »polara« (najbolje neki od modela kod kojih su prosečeni bar palac i kažiprst, kako bismo bez skidanja rukavice mogli da stavljamo i finije mamce i prevezujemo sisteme po potrebi), a neće biti zgoreg ni kupiti čarape od neoprena ili od debele prirodne vune, koje ćemo navući preko onih »za civilnu upotrebu«.

Na kraju, ali ni slučajno kao najmanje bitno, pominjemo i polarizacione naočare. Uklanjajući refleksiju sunčevih zraka sa vode, one ne samo da štite oči od jakog svetla već i doprinose da se one manje zamaraju, a omogućavaju nam da bolje vidimo plovak ali i dešavanja ispod površine (bistre) vode, što može biti veoma važan faktor uspeha, pogotovo u varaličarenju i mušičarenju.

Boju sočiva (»stakala«) treba birati prema uslovima korišćenja – po pravilu se tamnija uzimaju za pecanje po suncu, a svetlija (žuta ili svetlo braon) za slabije svetlo (jutro, sumrak i oblačno vreme). Najbolji efekat daju polarizacione naočare koje su takvog oblika da nam sasvim prianjaju uz lice, pa do oka spoljna svetlost ne može doći sa strane. Naočare s plastičnim sočivima (a sve polarizacione sada su takve) imaju i jednu dodatnu funkciju koju neiskusni ribolovci često previđaju – one štite oko u situacijama kada nam riba spadne blizu obale, pa varalica, dubinski ili plovkaroški sistem izlete iz vode kao ispaljeni iz praćke, pri čemu može doći i do ozbiljne povrede ako nas nešto pogodi u predelu oka, što naočare stopostotno sprečavaju.