Tehnike i sistemi za dubinski ribolov
Klasičnom dubinskom metodom, koja podrazumeva da zahvaljući utegu (olovnom otežanju ili hranilici) naš sistem leži na dnu, peca se na vodama svih tipova (rekama, kanalima, jezerima, barama i moru), i to sve vrste riba, kako tzv. mirne tako i grabljivice, za koje je dozvoljeno koristiti prirodne i prerađene mamce.
Zavisno od vrste ribe, daljine na koju zabacujemo, brzine toka i konfiguracije dna (tj. da li je čisto ili ima mnogo zakački) biramo snagu i dužinu štapa za dubinsko pecanje (koji može biti teleskopski ili dvodelni), veličinu mašinice, debljinu osnovnog najlona i predveza, veličinu udice i vrstu sistema. Za lak dubinki ribolov (koji na slatkim vodama našeg područja podrazumeva pre svega lov babuške i drugih manjih ciprinida), koriste se štapovi težine bacanja do 40 g; za srednje teško dubinsko pecanje primereni su štapovi t.b. do 80 g; a za tešku dubinku upotrebljavaju se štapovi gornje t.b. od 100 g pa na više, a u ekstremnim slučajevima (što je u slatkovodnom ribolovu pecanje krupnog soma) čak i do 300 g.
Dužina štapova za lov iz čamca kreće se od 2,1 do 2,7 m, a za obalski ribolov ona ide od 2,4 do 3,6 m – izuzetno do 4,2 m. Mašinice su od veličine 3000 (tj. kapacitet špulne oko 100 m najlona prečnika 0,30 mm) do 8.000 (100m/0,80mm); debljina najlona je u rasponu od oko 0,22 do 0,50 ili eventualno 0,60 mm, a upredene strune okvirno ide od 0,13 do 0,40-0,45 mm. Udice su jednokrake i veličine od oko 14 za sitnu ribu do 5/0 za pecanje soma. Po važećim propisima, u Srbiji je dozvoljeno korišćenje do dve udice po štapu, a u dubinskom ribolovu se to koristi samo za lov sitne bele ribe na čistim terenima, gde nema mnogo šanse da pri vađenju ulova druga udica zapne za prepreku, dok se u svim ostalim situacijama dubinski peca s jednom udicom na štapu.
Ona može biti na kraju sistema, tj. ispod olova (hranilice) ili na bočnom predvezu, iznad utega. Kao mamac za takozvane mirne vrste riba koriste se mesni crvići i pinkiji, gliste, kukuruz (šećerac, kuvani stari ili sirovi), kuvana pšenica, valjak, razni bojliji (tonući, pop-apovi, vafteri…), za klena i razno voće; a za soma rovac, durdubak, crna i ritska glista, meso mrtve školjke itd.); dok se smuđ i štuka hvataju na živog ili mrtvog kedera, parče ili filet. Po zabačaju i padu sistema na dno, struna se zategne, a udarac ribe se manifestuje pokretanjem vrha, odnosno registrovanjem zvučnog signala, ako koristimo zvonca ili elektronske signalizatore.
U lovu ciprinida, često se kao uteg koristi primamom napunjena hranilica s olovnim otežanjem (napravljena od spiralno uvijene žice ili kavezna), a prethodno rihranjivanje mesta (od bar nekoliko dana unapred, a poželjno i duže) značajno povećava izglede za uspeh.
