Balerina kao magnet za štuku: kad i zašto radi
Štuke se na živog kedera najčešće peca sistemima s povećim plovcima jajastog oblika (tzv. balerinama), nosivosti od oko 30 do 80 g, mahom napravljenim od presovanog stiropora i drečavo obojenim, kako bi bili lako uočljivi i na velikoj daljini i po slabom svetlu. „Balerina“ može biti usidrena ili slobodna.
Kod usidrene je olovo na dnu, a iznad njega je (na bočnom predvezu) udica s kederom – živa riba ne može u ovom slučaju pobeći u trsku, drezgu ili drugi zaklon i tako se sakriti od štuke, već može da se kreće na vrlon ograničenom prostoru ispod plovka. Kod tzv. slobodne balerine je olovo ispod plovka, a udica na kraju sistema – keder može da se kreće nešto više i da sam „traži“ štuku, ali ribolovac mora da vodi računa i da mu se sistemi (ako peca na dva ili tri štapa) međusobno ne zamrse i da se ribice-mamci ne zavuku negde gde štuka neće moći da ih nađe odnosno odakle će ih kasnije biti teško izvući. Keder se najčešće kači na trokraku udicu (a mnogo ređe na jednokraku) probodenu po sredini tela, ispod leđnog peraja, pri čemu treba voditi računa da mu ne povredimo kičmu, kako bi što duže ostao živahan. Kao mamac se obično koriste babuškice, bodorke, crvenperke ili kaugleri dužine od oko 10 do 15 cm (imajte u vidu da u Srbiji zvanično nije dozvoljena upotreba živih babuški i drugih riba alohtonih vrsta – sunčice, čebačoka, tolstolobika, cverglana itd. – bez obzira na to što se taj propis do 2025. u praksi gotovo nigde nije primenjivao).
Znatno ređe se koriste mrtva riba, parče ribe ili filet, mada i to može biti efikasno, pogotovo u zimskom delu sezone. Štuka ima oštre zube, pa kao predvez treba koristiti 30 do 40 cm dugu »sajlu« od čelika, volframa, kevlara, Hard Monoa ili fluorokarbona (koji treba da je debljine od 0,6 do 0,8 mm). Štap može biti dvodelni ili teleskopski, tolike dužine da možemo da zabacimo dovoljno daleko i da kontrolišemo ribu tokom zamaranja (okvirno od 2,4 do 3,6 m), a radi mekog zabacivanja, pri kom keder
neće spasti ili se ošamutiti od jakog udara o površinu vode, poželjno je da bude parabolične ili poluparabolične akcije, dok orijentaciona gornja težina bacanja treba da je od oko 80 do 150 g.
Odgovarajuća je mašinica sa špulnom kapaciteta 100 m najlona od 0,35 do 0,50 mm (što je i primerena debljina strune – pletenica može biti tanja, od oko 0,15 do 0,25 mm), a čekrk treba da dobro slaže strunu i ima preciznu kočnicu. Mnogi štukaroši koriste šaranske mašinice sa slobodnim hodom kalema, kako bi štuka mogla da bez otpora ponese mamac dok ga guta, a ribolovac okretom ručice zaustavlja odmotavanje
strune, nakon čega može dati efikasnu kontru.
